163 mala crnca
Posle dugog vremena odsustva, vracao se kuci. Na prvi pogled nicega novog nije bilo, sem hladnoce koja mu se uvukla
u kosti jos tokom puta, zbog loseg zaptivanja na prozorima autobusa. Ali, opet sve je izgledalo nekako mracnije i
podmuklije. Pokisle kuce, osuseno drvece, namrgodjeni ljudi, kao da su osecali neku nevolju u vazduhu. Led na putu.
Skripa guma. I odjednom: BAM! Autobus skrece sa svoje putanje, staklo prsti na sve strane, deca vrsite za majkom,
sa radia se cuje Sedma simfonija, a sve cega se on seca jeste udarac u veliki metalni stub i cudan zveket nekakvih
kolutica metala koji su sa istog pali kao orasi sa drveta u kasnu jesen. Tu sve prestaje. Slika se gubi, a njega
nesvesnog odvode u bolnicu.
Brzo kasnije je dosao k' sebi, nista strasno se posle svega nije desilo. Kada se na kraju dokopao ulica svoga detinjstva,
zatekao je samo pustos, nigde nikoga, sem pasa koji su besomucno jurili za automobilima i zajedno sa lutalicama
delili hranu. Izbegavao je mracna mesta, ali nesto ga je uhodilo.
Na drugom kraju zemlje, ona je pak mirno setala u prohladno predvecerje i bezbrizno razgledavsi izloge sudarila se
sa covekom u dubokoj kapuljaci, sav je bio u crnom i jedini detalj kojeg se seca je bila bluetooth slusalica u njegovom
uhu. Iz ruke mu je ispala slika nekog decaka sa ludackim pogledom, bila je sigurna da ga je vec videla negde. Stranac
se brzo sagao, uzeo sliku i nastavio dalje. Nista nije slutila.
On je imao kosmare iz noci u noc i njegovo psihicko stanje se pogorsavalo. Uvek bi isao po mraku kroz neku nedodjiju
i uvek bi isti zuti auto proletao pored njega, upalivsi svetla tek kada bi bio na metar, dva, nikada ga ne bi udario,
ali bi mu nakon toga nestao odredjeni broj besplatnih minuta sa racuna. Poceo je da se boji.
Ona nije razmisljala o onom dogadjaju da nije zatekla glas iz sebe kako vice: 'Ubica moje sestre, uhodi me! Resenje je
u decaku urokljivog pogleda, samo on moze spasiti mene i sebe.' I pogled bi joj se izgubio u daljini. I nista. Samo muk.
Dosla je k' sebi i odlucila je da ga nadje po svaku cenu, pretrazice sve socijalne mreze u potrazi za njegovim likom.
Samo prvo da nabavi besplatan internet na svom telefonu za naredno vreme, kad ono BAM! Eto ga on. Na baneru provajdera, znala je
da ga je vec videla, milioniti korisnik, on je bio taj. Sada ce vec biti lakse da ga nadje.
U medjuvremenu, u nadi da ce ga planinski vazduh razbistriti i vratiti tu crtu normalnosti u njegov pogled, majka
ga je na prevaru povela u brda, da uzmu mrzlu zemlju za cvece u kojoj po predanju, gladiole i ladolez najbolje uspevaju.
Medjutim, to je u njemu izazvalo napade besa, prividjale su mu se tramvajske sine, brda prekrivena snegom,
pa bi odmah postale blatnjavo groblje puno ljudi u crnom, kada bi pao i puzao po istom. Jadna izbezumljena zena
ga je samo gledala. Njega bi njegovi duhovi nudili kojekakvim konzervama, a on bih bacao kamenje unaokolo, gadjajuci
svoja prividjenja. Iz svega toga ga je prenuo zvuk mobilnog telefona. 'Message downloaded.' Sta bi to trebalo biti?
Ona je zapravo saznala ko je on i pokusala je da mu kaze: Ti ne znas ko sam ja, ali mi moras slepo verovati. Da bi
prokletstvo nestalo, moras procitati drevni natpis sa ploce koja je na najvisoj tacki tvog mesta. Pozuri!
Ali njemu nije bilo spasa, gutala ga je tama i odvlacile podzemne vode, a sve bi bilo drugacije da nije bilo zveketa
cudnog metala po krovu autobusa, zbog njih nije mogao da primi vise od 160 karaktera, a samim tim ni da spasi sebe i
nju. Samo se operater Crnog provajdera smeskao sa strane sa suncokretom medju zubima.
Comments (2) Posted to Basne 12/31/2010 Edit